Borisav Stepanovic

voljeni tata gde si mi sada? evo skoro dva meseca kako si otisao od nas.svi kazu vreme leci sve rane,nije istina.bol i tuga koju sam osecala 16.novembra ista je ko i danas ako ne jos i veca.svaki dan se pitam,zasto si otisao?zasto nas ostavi?sve je pusto i prazno bez tebe,na svakom cosku falis.pred mamom i budom se uzdrzavam,pred anom nesmem da placem,jedino sa kim mogu o svom bolu da pricam to je alja,ili placem po noci kada sam sama.svugde po stanu imam tvoje slike i izgleda da me pratis na svakom koraku.ali kazi mi jedno:tata,bila sam u bolinici u hohenemsu,usla sam kod tebe poljubio si me i pitao gde mi je ana,zasto mi nista drugo nerece? ako si predosecao da ces u feldkirchu umreti,zasto mi nisi nista rekao?zar i tog momenta hteo si da nas cuvas i da nas nesekiras? tata dok si ti u operacionoj sali umirao ja sam sedela u cekaonici i cekala da dodje doktor da nam kaze kako ti je.medjutim nama dodjose da kazu da si ti izumro.mama mi je dala tvoj lancic da imam za uspomenu,nikada ga neskidam i nikada necu. voljeni tata neka ti je laka zemlja i prosta dusa pocivaj u miru.zauvek ces ziveti u nasim srcima i mislima.sve dok moje srce kuca ziveces i ti,jer moje srce kuca i za tebe. neizmerno te voli tvoja cerka svetlana